Sanja Trifković, drago lice jutarnjeg programa TV BN, ali osim pored ispred kamera, ona je još mnogo toga.
Sanja je majka jednog divnog dječaka, bavi se organizacijom evenata, promovira sportske aktivnosti i sportske događaje , vodi svoj blog a mi se uz sve navedeno divimo i njenom stilu. Stoga smo sa Sanjom razmijenili smo pokoju riječ o poslu, modi i majčinstvu.

Artblog: Za početak, navedi nam par crtica o sebi.

Sanja Trifković: Neki dan sam razmišljala da je moj život potpuno suprotan onome što sam zamišljala i bila sigurna da će biti. Po struci sam ekonomista za finansije (završila Višu školu za spoljnju trgovinu), a uskoro i diplomirani ekonomista. Po zanimanju sam novinar i voditelj i time se bavim već skoro 15 godina. Radoholik i hedonista moglo bi se ukratko opisati moja ličnost. Volim da radim, ali i da uživam. Volim da se smijem, nepopravljivi sam pozitivac i optimista, nisam paničar i volim da pomažem ljudima. Kada bi se moglo ući u moju glavu mislim da bi se zatekao potpuni haos ideja i želja, pa eto već godinama ne mogu da se odlučim za jedno, pa radim hiljadu stvari. Radim kao novinar i voditelj, bavila sam se šminkanjem, a vlasnica sam Agencije za organizaciju i promociju raznih eventa, kao i suvlasnik palačinkarnice. Uglavnom ima me na sto strana.

Artblog: Opiši nam kako započinje tvoj dan, obzirom da ustaješ rano zbog snimanja? Kako uspijevaš srediti se i našminkati, jer mnogi od nas to nisu u stanju obavljati u ranim jutarnjim satima?

Sanja Trifković: (Kroz smijeh) Ja sam žena koja je jutarnji tip i vrlo praktičan. I kroz školu sam voljela prvu smjenu kako bih imala dan pred sobom, tako da mi se to dogodilo i sa poslom. Počela sam da radim sa 20 godina i od tada sam svako jutro ustajala u 4.15 ili 5 ujutro. Tako da je šminkanje i sređivanje za posao stvar rutine. I danas imam pojedinim danima takvo radno vrijeme. Ali sve je stvar organizacije i navike. Ako radim Jutarnji program koji počinje u 6:30, ustajem u 4:15. Uvečer pripremim garderobu, svaku večer i doručak za ujutro, poredam šminku i nakit redosledom kojim ću šta uzimati tako da to sve bude brzo.

Artblog: Voliš li svoj posao?

Sanja Trifkovi: Često razmišljam o tome. Znate, ja sam jedna od rijetkih koja ne bi pristala da radi u državnoj službi, u kancelariji, sa monitorom ispred sebe I tako nekim sporim tempom. Ja sam “živa” jako i onda mi odgovara trka i frka kakva uglavnom vlada u novinarstvu i voditeljskom poslu. Uvijek se nešto dešava. Na sreću najmanje radim informativu, pa se smatram srećnom. Upoznate zaista razne ljude i poznate i nepoznate, neki vas oduševe, drugi razočaraju, ali sve u svemu pomognu u odrastanju. S druge strane mimo posla radim ono što istinski volim, a to je planiranje i organizovanje događaja, tako da je to baš nekako dobra adrenalinska doza za mene. Palačinkarnica je takođe bila izazov, posebno jer sam ja u tom našem biznisu zadužena za marketing pa se i tu pronalazim.

Artblog: Često putuješ, možeš li nam izdvojiti najdraže mjesto koje si posjetila ili nam dati preporuku?

Sanja Trifković: Muž i ja smo ovisnici o putovanjima. Jako volimo da putujemo. Ranije dok smo bili sami smo baš često išli negdje. Kako smo dobili sina malo smo usporili i prilagodili se njemu, ali smo ga svejedno od prvog dana navikli na točkove, a malo kasnije i na avion. Ja ne mogu da odlučim šta mi je draže ali recimo Istanbul je mjesto koje obožavam i za koje se nadam da ću ići ponovo. On me je kupio za čitav život. Ali ovo je baš teško pitanje, jer svako mi je mjesto posebno. Recimo u Amsterdamu me je suprug zaprosio, Budimpešta je prvi grad u koji sam otišla, Firenca je prva u koju je Nikola kročio kao beba...svako je posebno i sa brojnim uspomenama.

Artblog: Koji stil preferiraš kada je u pitanju moda, navedi nam neki brend koji dominira u tvom ormaru ili koji ti je omiljeni?

Sanja Trifković: Kada sam bila malo mlađa nije me nitko mogao vidjeti bez štikli i tog malo ženstvenijeg stila. Bila sam teški ovisnik o šopingu tako da mislila sam da mi nema lijeka. Ipak u protekle četiri godine, otkako sam mama, više sam se okrenula praktičnosti. Nosim stvari koje mogu proći i kao ležerne i kao ženstvene, ali mi je na prvom mjestu udobnost. Doživotno zahvalna onome ko je izmislio patike, kao i onom tko ih je uveo u modu da mogu uz sve. Što se tiče brendova recimo da najviše imam Zare u ormaru i naravno Nike i Adidas patika. Nisam rob klasični i iskreno nemam srca da se odvojim od velikih para za neki Armani i sl. Na kraju krajeva, koga briga da li nosim Armani ili second hand. U mojoj okolini kažu da se lijepo oblačim i da imam stila, što mi prija, ali hiljadu puta sam imala neke baš jeftine brendove na sebi, a izgledala bolje nego u skupim krpama. Sve možete kupiti, ali stil i osjećaj za modu ne, tako da savjet :STOP robovanju.

Artblog: Kako bi opisala svoj blog, što voliš pisati na njemu, s obzirom da si velika zaljubljenica u kozmetiku?

Sanja Trifković: Meni je jako žao što nisam istrajna i što me je malo vrijeme pobijedilo u tom smjeru. Ranije je blog bio aktivniji, bila sam ažurnija, ali me je Instagram i You Tube pobijedio. Brže mi je i lakše, tj. oduzima manje vremena da plasiram nešto tako da sam više tamo. Tu i tamo povremeno nešto napišem. Istovremeno su mi se i težnje promijenile. Sad sam više okrenuta nekoj Lifestyle varijanti, pa sam i naziv bloga promijenila.

Artblog: Imaš li svoj omiljeni komad kozmetike i parfem?

Sanja Trifković: Jako volim lakove za nokte i sjene, a parfem koji sam po prvi put ponovila u životu je Alien. Inače stalno uzimam druge i eksperimentišem, ali ovaj je očigledno ostavio trag.

Artblog: Često te viđamo na sportskim događanjima. Reci nam par riječi i o tome.

Sanja Trifković: Ja sam žena koja čitav život ima višak kilograma, ali koji su uglavnom smetnja okolini, a meni ne. Ja sam žena koja obožava da kuva ali i da jede. Slatko ne volim. A od 12 mjeseci bar 11 nešto vježbam. Volim,to me opušta i smiruje. Trčanje i aerobik su trenutno moja okupacija, a prije nekog vremena učestvovala sam i u nekoliko polumaratona. Sve to podstaklo me je i da druge animiram u sport te već četvrtu godinu zaredom organizujem sportski događaj “Izađi i treniraj”, koji je proputovao čitavu BiH.

Artblog: Ostavljaju li ti majčinske obaveze dovoljno prostora da se posvetiš stvarima koje voliš raditi?

Sanja Trifković: U početku je bilo teško. Bez pomoći svekrve i naravno muža bilo je vrlo sve novo i ne znam, jako čudno. Ipak kako je vrijeme prolazilo, a ja se uhodavala sve je došlo na svoje mjesto. I suprug i ja imamo svoje vanposlovne aktivnosti, on česta službene putovanja, mnogo radimo, ali smo i maksimalno posvećeni našem sinu i trudimo se da mu stvorimo kvalitetne sadržaje. Tako da generalno imam vremena za sve.

Artblog: Smatraš li da je teško modernoj ženi uskladiti majčinski život i karijeru ili posao? Je li dovoljna samo dobra organizacija?

Sanja Trifković: Danas je teško. Posebno što svi želimo sve, sad I odmah. Ponekad djeluje nemoguće, ali vjerujte nije kliše organizacija je ključ svega. Barem je to moj slučaj

Nikolina P/artinfo.ba